PET PESAMA ZORANA BOGNARA

Vukovarske elegije & Bognar, korice

NAD NAMA LEBDI ELEKTRONSKA SENKA

Više je nego izvesno: umesto oreola i
harizme nad nama lebdi elektronska
senka. Naši životi, naši zapisi iz vetra,
pohranjeni su u virtuelnu memoriju, u
akribijske čipove, u kodove hladnog lavirinta.
Kompjuter, to kontrolno oko
Velikog Brata, postao je i naš svedok i naš
sudija, naša sudbina, prokletstvo i kletva.
Svi smo astrološki (re)produkovani i
poput laži bez posledice živimo život bez aure

6. 4. 2003.

logikom jedinstva

Kada u čoveku ubijete njegovu pravu prirodu
ona se pretvori u svoju suprotnost…
Tada
privid postaje snažniji od zbilje,
a proteza važnija od tela…
Sta činiti
kada se zakorači u taj zatvoreni krug,
u različite sobe za različite sudbine
i susretne se
sa različitim obrisima svojih različitih lica…
S muškim licima,
svakako,
trebalo bi nahraniti proždrljive zmije,
a sa ženskim licima
promućurne sive mungose
I čekati…
Čekati dok sivi mungosi
ne prožderu presićene zmije
i dok nas,
Jogikom neprekidnog jedinstva,
ne pronađe senka
poput aure srodne duše…
Ipak,
jedno važi za sve:
kako vreme prolazi svi ponovo postajemo jači

U AURI SVETIONIKA KORENA

Kažem: ko se u sebi nije lomio taj ne zna
šta je celina, niti jedinstvo sa sveopštom
U auri svetionika korena bežimo od sna
nagoveštaja i
svi se trudimo da ne doživimo bol
koji ne možemo da prebrodimo. No,
svako ima cenu svog izbavljenja.
2002.

CENA IZBAVLJENJA

Kažem: svako ima cenu svog izbavljenja.
I krug pakla nad glavom
kojeg nosi kao oreol.
Hoćemo, u svakom trenutku, da znamo
koliko smo jaki:
no,
ko ne preživi sva iskušenja
koja su mu suđena
taj i nije dostojan
poruke zapisa iz vetra
koji asocira na horizont,
koji poziva na Put

ŠTA NAS JEIZDALO

Kažem:
hoćemo (u svakom trenutku) da znamo
koliko smo jaki…
Ali,
ako ne preživimo
već prvo sledeće iskušenje
nećemo znati
šta nam je zamagljivalo razum;
šta nas je izdalo:
naše srce, naša snaga,
strpljenje ili, možda, navika
koja se rađa
iz neoborive predrasude o večnosti