што вам је промакло

Које су Вам, ко зна зашто, промакле? Или, из часописа, које сте нашли у антикварници.

Објављених пре двадесет две године, пре две године, пре два месеца. Песничких и других…

Или из књига које су тек иашле и са којих се још није осушила штампарска фарба….

Ево, за почетак песме Марине Цветајеве. Из Прве књиге изабраних дела Марине Цветајеве.

CIP — Kаталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ЦВЕТАЈЕВА, Марина

Pesme i poeme / MaEnina Cvatajeva; priredila Miilica Nikolić; preveli Milica
Dobrić . . .   [et al.]. — [1. izd.]. — Beograd: Narodna knjiga; Srpska književna
zadruga; 1990 (Beograd »Slobodan Jović«). — 565 stir.; 20 – (Izabrana dela Marine Cvetajeve; knj. 1) Tinaž 4.000. — Marina Cvetajeva — savez života i umetnosti / Mlica Nikolić: str. 7—88. — Komentari:   str. 545—565.
ISBN 86-331-0068-1. — ISBN 86-331-0104.1
a) Цветајева, Марина Ивановна   (1892—1941)
929:82 Цветајева М. И.

Razgovor s Genijem

Lovorike čelu —
Gromadna presa.
Ne mogu da pevam!
Pevaćeš! — Presaho

(Na ovsenom mekom
brašnu budi!)
Kao mleko —
Zvuk iz grudi.

Proleće granulo —
Ja prazna, presna:
Suva grana.
— Stara pesma!

Pusti, ne drami!
Bolje bi, evo,
Da tucam kamen!
Tu se i peva!

Zar sam zimovka
Da povazdan zevam?
Ptičice, pa i kad
Ne možeš — pevaj!

Dušmanu u inat!
Al’ ne mogu nikako
Da skrpim dva stiha!?
Ko je mogo ikad?

Iskušenje! — Trpi!
Pokošen lug
Je grlo! — Hripi:
I to je zvuk!

Lavlji, da l’ mora
I ženski? — Dečji čak:
Orfej bi rasporen —
Pevaše, ipak!

I u grobu treba?…
I pod ploča sto.
— Ne mogu da pevam!