Облак за песму / Мирослав Тодоровић

Облак за песму. Снимак М. Тодоровића, 2013. Трешњевица

***

Све је у овом пејзажу

Мотрим површину

Стих ће о дубини

Гласом изнутра

Тачком висина

Видик дана

Вечерњи пејзаж брда

***
Коварнуо (Поправио се.) Чуо од М.Д. Ј.

Шолопати – Прича, говори без смисла.

***

Стигли мајстори. Саша и Милоје. У бушотони остала бургија. Треба је извући, померити да би се стигло до воде. После неколико покушаја, све остављамо за сутра.

Од Долета враћам се по мраку преко брда. Мотрим тамне силуете брда, а звездано небо као да бди над уснулом тамом. Само ја корачам, силуета кроз мрак, кроз ноћну тишину идем. Корачам сенка у мраку оном који је од сенки оних што беху. Ја који ћу то бити.Корачам…

16. маја 2013.

Са Долетеом извлачимо воду из бушотине. Бунара, каже Славе, и то је добар знак. То шта каза бунар. А малине се распевале и цветају све више.

***
Ливада слика

Бруји светлост

Цветних боја

***
Рука у ваздуху.

Суза у оку.

Две самоће.

***

Напуштено гнездо.

Прхут крила

Међу гранчицма.

Гнездо мојих косова. Снимак М. Тидиривић. Пролеће 2013.

***
Осим музике и поезије, све је лаж или вулгарност.

Сиоран

17. мај 2013.и М

Шаљем

Шум и лахор и Светињу Л. Л., М. Д. М., Л. Д., и М. Д. Ј. Петком оживи Ариље. Купујем хемију за прскање. Отрове. Забринута су лица малинара. Осатле малине кратке, много није листало. Трговина све диктира, сваке године се мења програм заштите, препарати све слабији,а ли зато су скупљи. Грамоксон је био добар, авај аграм не ваља. Људи, не прскајте, казује продавац, зналац. И самса м о томе написао текст „У замци хемије“. Прска се да роди што више. Шта ће бити после нико више и не пита. Спржиш хемијом траву да не копаш, а не питаш се како ће хумус без траве. Нема без мотика-НА ништа. Требаће време да се земља опорави, оздрави.

Топло је, живо на улици, на пијаци, у пољоапотекама. У кафићу мод банке прегледам е пошту. Неуморни Лукић са својим Сазвежћима обавештава о књижевним збивањима. У Србији издаваштво крепава, а Лукић, Донкихотовски, електронски шаље поруке.

Јавља се чича Добрило. Па, ђе си, Миркане?

Затичем га на тераси. Чека. Тако, седи, и гледај како свет пролази. У видном пољу је стрма улица која води од центра ка пијаци, а у позадини је црква Светох Ахилија.

Пита за малине. Подбациће. Ја о малинарским јадима, чича о томе како га је наш у Лондону обмануо у вези продаје књига електронским путем. Свих 16 романа.

Потписао уговор и може да се купи преко Л. „Гвоздено доба“ и „У сенци црне смрти“. Али зашто ми овде не можемо тако да продајемо? Каснимо. Стали смо и не мрдамо. И поново говоримо о књизи која треба да изађе у Лагуни. О Времену кокошки. Овом нашем. О лоповима који се слободно шеткају улицама. О…О томе како се многи Ариљци распитују када ће књига. А ја немогу ноћу да спавам. Читам Толстоја, Достојвског „Идиот“. То су мајстори…

Миркане, мало је добрих ствари на свету. Видиш једна песма све потопи, један роман, једна прича…Пишем и читам и вазда би нешто пискарао и читао па да ништа нисам штампао. Једном сам овде на књижевној вечери казао: – Све ме питајте, али немојте ме питати „Зашто пишеш?“ Па добро, речем, зашто неко иде у лов, зашто скупља ово или оно, зашто? Ето, ја пишем.

Испричам чичи како сам за компјутерски податак навео да је мој омиљен писац Буњин, Добрило Ненадић.

Пита мајстор, ко је Буњин? Кажем, писац.

Никад, вели, чуо.

А, Ненадић?

Доротеј, одговара мајстор. Још је он романа написао, велим.

Није требао, каже, мајстор. „Доротеј“ је довољан.

Ето, дело је познатије од свог аутора. Значи, књига је прихваћена.

Овога пута се сликамо. Петкана нас фотографише.

Биће одлична фотографија -вели.

На Дивљаци подижем пошту: Часопис Арт и пакетић са књигама.

Јесен песме

У вечњењој румени

Светлост јутарња се стишава

From: Miroslav Todorovic To: D. B.

Sent: Friday, 17 May, 2013 09:29

Subject: Re: Ariljski pozdrav

С.,
још увек сам у мојој оази, тамо где сам одавно требао да будем. Осећам се уз хуј ветра, пој тица као Пут који се вратио кући.

Тако гласи један мој стих који ми се сам јавио. Или сам ја то умислио.
25. маја сам у Ниш, на седам дана, а затим на Итаку. И све до позне јесени бићу свуда. И наравно у вези са онима који ми значе.
Интересује ме, докле се стиже са Врата илузије. Отварају ли се?

Са жељом да те

овај јав нађе у добру, срдачно Мирослав из Трешњевице

Froм D. B.

To Miroslav Todorovic

Мирославе,

а и стихир ти је величанствен.

Узвишено је сам бити пут који се враћа кући. Колосално.

Ст.Еван