“ЗАВЕТИНЕ+” , бр. 3 април 2014, Београд

Нови број књижевног часописа ЗАВЕТИНЕ+, 3, април 2014.

Управо је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+” (таблоид, 16 страница – неколико страница могу се прелистати и читати бесплатно на овој локацији (1-3). Видети: https://novinebuducnosti.files.wordpress.com/2014/04/zavetine-br-3-prve-tri-strane.pdf

 

“ЗАВЕТИНЕ+” доноси обиље прилога, у оквиру рубрика: Улак или Гласник Заветина, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Српски песници у свету, Бездана уметност, Edition SECTIOCAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање),  Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Аукције Сазвежђа З, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.

Новине српске ренесансе започињу размишљањем: «Због чега је Леопарди био резервисан према успеху?». Следи подсећање: «Трагом вести, публиковане 9. децембра 2012: ПРЕКО 300.000 ПОСЕТА НА САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНЕ», затим «Оркестар за свадбе, вашаре и сахране, урнебесе и рашчишћавања», па изабрани текст на табву тему српске књижевности и друштва: «Владета Р. Кошутић: МАСЕР (одломци)», песме Стојана Богдановића, и увод у веома ексклузивну тему: «Тачка на Случај тзв. великих српских писаца друге половине 20. века или Увод у дух савременог вампиризма»» Беле Тукадруза.

У овом броју часописа доносе се и веома занимљиви и убедљиви прилози, како српских песника, прозних писаца, тако и препеви руских песника (препев Владимир Јагличића). У рубрици «Улак или Гласник Заветина» (Прозори Заветина» недвосмислено је изнета позиција овог књижевног часописа. У оквиру рубрике Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ публикован је руковет нових песама Владимира Јагличића (које су наравно одстојале извесно време у песниковим фијокама). И изврсна поетска проза Су Танасковић (архитекта родом из Чачка), У оквиру рубрике «Четврта Србија» публиковани су одломци «Из Старе свеске» песника Мирослава Тодоровића и «Својевсрна срамота, скандал: ИЗЈАВА Мирослава Лукића, аутора Опуса Уметност махагонија» (трагом часописа који су престали да излазе». Стихови Благоја Свркоте «Врисак». Рубрика «Уметност махагонија» доноси песме Зорана М. Мандића, «Три песме» Ане Арсић Живић (живи и ради у Канади), и «Јади по Јуди» Соње Ковачевић.

У рубрици «Запис(и)» публикован је одломак из «Рукописа у ћоравој соби нађеног» Миодрага Мркића (1932. – ) и Томашевићева аргументација подвучена црвеном бојом из «Памфлета о памфлету». На 7. страница публикована је преписка између песника Јагличића и уредника часописа «Заветине +» Као и две дуже песме песника који већ више деценија живи у расјеању, тј. у Немачкој, Мирослава Б. Душанића. У оквиру рубрике «Бездана уметност» скоро на три ступца публиковане су песме Александра Лукића, из новог рукописа песника под насловом «Псовка». И «Мизерија одраза» Радивоја Шајтинца.

Рубрика «Едиција ЦАРСКИ РЕЗ» у целини је посвећена препевима са руској, тј. Панорами коју је сачинио неуморни Владимир Јагличић. Уз личну карту избора, разлоге и остало, дати су – према могућностима овог часописа – примери преведене поезије Олге Седакове (1949), Алексеја Аљохина (1949), Бориса Рубежова (1949), Игора Бјалског (1949), Игора Крјукова (1949), Бахита Кенжејева (1950), Владимира Пучкова (1950), Евгенија Витковског (1950), и Александра Јерјоменка (1950).

«Рубрика «НЕИЗБЕЖНО (Превредновање)» , отвара се текстом «Фусноте вредне поновног читања» (Бела Тукадруз).Рубрика «Дневник писца» поред осталих прилога доноси стихове Мирослава Тодоровића. Рубрика «Кругови Заветина» делује на принципу концентричних кругова, који се шире и доносе нове, све даље и даље од онога што их је изазвало.

Насловна страна новог броја ЗАВЕТИНЕ+, бр. 3 /2014.

Рубрика «Критички коментари» доноси врло критичке напомене Др Бошка Томашевића, писма уреднику «Заветина». Као и фрагменте Мирослава Тодоровића «Из Старе свеске».

Рубрика «Аукције на Сазвежђу З» доноси препоруке низа наслова, у издању «Заветина», које вреди имати у својој библиотеци. Јер књига је боља од многих других ствари, па и од пилула!.

У рубрици «Летопис ЗАВЕТИНА» доноси се Увод у овај летопис, и критички интониран текст Бошка Томашевића «Хиперборејци против Политикиног додатка Култура, уметност, наука». Као «ексклузивно» «Заветине+» публикују «Митарење чудовишта» Александра Лукића (одломак), «Ни спаса, ни привиђења» Радивоја Шајтинца, «Писмо Бошка Томашевића «Заветинама» поводом доделе књижевне награде «Дрво живота» «, «Наш постмодернизам као шверц» Александра Секулића, «Песничка сусретања су пожељна, али…» Илинке Вуковић, и врло лични и убедљив тескт Добрила Ненадића «О рукопису «Доротеј»…

Има доста тога за читање, као што видите – од Васкрсенија до Тројице или чак до Петровдана!

________________________ Овај број се може поручити искључиво директно од „Заветина“ по цени од 220, 00 дин.

Можете поручити одмах.

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 3, април 2014

Предај

Δ

 

Публикован нови број књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“

Ових дана је публикован нови број књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. Видети: https://novinebuducnosti.files.wordpress.com/2014/01/zavetine-br-2.pdfЧасопис бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ +  имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање),  Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА,  ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге:  Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе  из „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о „уметности махагонија“ и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу,  прилоге на тему „Зашто нема промаје“,  стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте, Беседу Радивоја Шајтинца, Песме Владимира Корнилова (1928- 2002) и Сергеја Шелковија у препеву Владимира Јагличића, ВАРИЈАЦИЈЕ О ВЕНЕЦИЈАНСКОМ КАРНЕВАЛУ / Теофил ГОТЈЕ , у препеву на српски Владимира Јагличића,  одломке ИЗ ПИСАМА КОЈА СТИЖУ У ЗАВЕТИНЕ СА СВИХ СТРАНА Знак препознавања, Србољуб МИТИЋ  ЛИЧНА КАРТА, есеј Беле Тукадруза ВАШАР ПЕСНИКА или Басма против  мађија : нечастивог и и змајева који попију вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту, „Дан у запуштеном воћњаку“  Мирослава Тодоровића,  Поводом ТРИДЕСЕТ ГОДИНА “ЗАВЕТИНА”, књижевну критику: БЛАЖЕНСТВО ТРАЈАЊА (Поводом одабраних руковети Мирослава Лукића под насловом ,,Дубоке песме немогуће љубави”)  Љиљана Вујић Томљановић, НИГДЕ  НИКОГ/ Бошко Томашевић (осврт управника Сазвежђа), НАПОМЕНА ПОВОДОМ  ПЕСМЕ “ЦРНИ” (Ђорђе Николић: Ви нисте од овога света, Српска књижевна задруга, Београд, 2012.), СВЕТЛОСТ КРИТИКЕ   Душан Стојковић (изводи ), ШЕЛОГОВШТИНА  или белешке поводом пет песама, Слободан Чворовић (Коментар на страницу „Разлика“), Избор чланака из књижевних часописа „Заветина“ који су временом престали да излазе, песме Лућијана Благе (у препеву Р. Марковића) и  Калина Власијеа (у препеву М. Вукадиновића)  и др.

1. Дигитална верзија овог броја може да се поручи већ од 27. јануара 2014. године – директно од издавача М. Лукића, било са које тачке на земаљској кугли. За читаоце из Србије, цена овог броја је 180,00 дин. (урачунати су и поштански трошкови). Новац се може послати одмах новчаном поштанском упутницом на адресу : Иван Лукић,11196 БЕОГРАД-Раковица, Сердар Јанка Вукотића 1/13, са обавезном тачном адресом наручиоца.
2. _____________________________________________________________

Читаоци из света, могу поручити, овај број часописа по цени од 2 евра. Директно од уредника

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)

Поруџбина часописа ЗАВЕТ)ИНЕ +

Предај

Δ

Новац шаљете искључиво  преко WESTERN UNIONA уз упутство које ћемо Вам послати одмах када се јавите.

Za Nobela imamo pisce ali nemamo volje

SVAKI pojedinac, izdavač, fakultet, odnosno udruženja pisaca ili institucije imaju pravo da, uz obrazloženje, svake godine predlože srpskog kandidata za Nobelovu nagradu za književnost. Srpska akademija nauka i umetnosti tu mogućnost dosledno izbegava, iako redovno dobija poziv iz Švedske akademije.

Po dobijanju Nobelove nagrade 1961, Andrić je rekao da je sada gotovo sa slovenskim piscima, da će je eventualno dati još nekom Rusu – i to je to. Nije mudri pisac mnogo promašio ni u ovom. Predstavnici moćne slovenske literature nisu se u poslednjih pola veka nagledali medalje sa Nobelovim likom. Osvojili su je Šolohov, Solženjicin, Miloš, Sajfert, Brodski i Šimborska pre 17 godina. Od tada ništa.

Nije poznato da li se sadašnji srpski akademici rukovode Andrićevim predviđanjem, tek, drže se odluke da na pismo iz Stokholma ne odgovaraju.

– Nisam siguran da imamo taj književni domet, posle generacije Crnjanskog, Krleže… Iako se Nobelova nagrada daje jako značajnim piscima, postoje tu i političke nameštaljke, sve te nagrade imaju svoje pozadine i ne verujem da imamo moći da u tome učestvujemo – kaže za „Novosti“ akademik Svetozar Koljević.

Članovi Odeljenja za jezik i književnost SANU, po rečima akademika Dragoslava Mihailovića, drže se principa da ne predlažu pisce ni za domaće nagrade.

– Ako bismo učestvovali u predlaganju za nagrade u Srbiji, došli bismo do toga da stalno predlažemo nekoga iz Odeljenja. Ko je i kako tu odluku proširio na Nobelovu nagradu, ne umem da kažem. Đavo bi ga znao da li je dobro ili ne da imamo kandidata za „Nobela“ – rekao je Mihailović za naš list.

Iskustvo pokazuje da pisac koji pretenduje na ovu nagradu mora da bude preveden na velike svetske jezike da bi bio relevantan. Akademik Milosav Tešić kaže za „Novosti“ da takvih imamo, i smatra da bi Akademija uz pravo i odgovorno obrazloženje trebalo da ih predlaže Nobelovom komitetu:

– Predlagači mogu da budu i pojedinci, ali ipak je SANU institucija koja ima najveći ugled. Njen predlog, koji bi svi članovi odeljenja potpisali, delovao bi najozbiljnije. Potpisao bih kandidaturu Miodraga Pavlovića, Dragoslava Mihailovića, Matije Bećkovića, Dobrice Ćosića, Ljubomira Simovića… Imamo ozbiljne kandidate, problem je što pišemo na malom jeziku. Šta bi bilo da Matija ili Ljuba pišu na francuskom ili engleskom – pita se Tešić i dodaje da ne treba smetnuti s uma da je odluka o dobitniku Nobelove nagrade dobrim delom motivisana i političkim razlozima.

Kada se u obzir objektivno uzima isključivo kvalitet literature, po mišljenju književnika Vladislava Bajca, među piscima iz Srbije moglo bi da se nađe jedno, možda dva imena koja zaslužuju da budu preporučena Nobelovom komitetu. Kriterijum za „Nobela“, ipak, podrazumeva i državne, socio-političke okolnosti…

– Srbija sada nije u fokusu i ne možemo se nadati. Osim ako ne stasa u velikog pisca neko od tri – četiri pisca iz moje generacije. Ponekad odluke Švedske akademije jesu kontroverzne, ali ne bih rekao da isključivo pobeđuju politički razlozi – kaže Bajac.

Jasno je da piscima iz male zemlje najveća svetska nagrada deluje nedostižno, ali nije jasno da se zbog toga u prestižnom književnom nadmetanju ne učestvuje. Veliki broj značajnih pisaca iz malih jezika ima podršku svojih zemalja, deo su ozbiljne kulturne politike koja projektuje i neprestano prisustvo u trci za Nobelovu nagradu. Nema sumnje da bi se i u Srbiji mogao naći pisac koji se kandidaturom ne bi nikom zamerio, koji bi oličavao nacionalnu kulturu i čije bi ime pratila opšta javna saglasnost.

TAGORE I KOZANOBELOVU nagradu za književnost nisu dobili Tolstoj, Ibzen, Zola, Džojs, Prust. Teoretičari zavere vole priču da je Hruščov iznudio Šolohovljev izbor. Mnogobrojne anegdote prate laureate. Najpoznatije su da je Tagore u stokholmski hotel doveo svoju kozu, jer je pio samo njeno mleko. Knut Hamsun je dobijanje čeka proslavio u kafani, pa je pijan pokušao da ga pokloni konobaru. Konobar je odbio, a pri povratku u hotel, Hamsun je ček ipak izgubio u liftu. Mamurnom piscu liftboj je ujutru vratio ček, kaže priča. Džon Stajnbek je, takođe, izgubio svoj ček, ali ga je tri dana kasnije njegova prijateljica našla u svojoj tašni! Andrić nije gubio svoj ček, ali ga lično nije unovčio. Prvo je polovinu svote poklonio za razvoj bibliotekarstva u BiH, a kada se uverio da se novac pravilno troši, poklonio je i ostatak.

 

Za Nobela imamo pisce ali nemamo volje | Kultura | Novosti.rs.