“ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“

Василиј Розанов: “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“
Датум: 13.05.2013

Василиј Розанов

“ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“

Почетком XX века, руски писци, песници и философи формирали су покрет који је садржавао идеју симболизма. Та идеја издвајала их је од осталих покрета. Учесници покрета више су волели да кажу како је то посебан начин живота, а не неки уметнички метод или философски систем. Један од главних проблема симболиста био је проблем пола. Први ко је са својим јединственим стилом поставио пол као интелектуални проблем који треба разматрати у виду читања и писања био је Василиј Розанов. Његова особеност била је та што је излагао своје еротске фантазије, не да узбуди, него да запањи читаоца. Поседовао је невероватан књижевни дар који му је омогућио да у своје књиге унесе спознања до којих се тешко долази. Розанов је обоготворио пол, зашао је у проблем пола и све то записао у једној књизи која оставља неизбрисив и прогањајући утисак на читаоца и која има необичан назив: “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ(Метафизика Хришћанства).“ То је књига после чијег читања свако постаје упознат са проблемом пола, не остајући индиферентан према себи и другима јер после ове књиге свет и људи се гледају другим очима.

Мора се узети у обзир и то да је Розанов ову књигу писао са малим примесама острашћености, јер он сам је имао проблем са самим собом. Код њега пол не вуче ка разврату, нити ка инцесту, већ га једноставно вуче ка породици, која је њему била највећи проблем. Главни адут његове острашћености непотпуног решења породице, било је повезано са његовим личним животом. Први брак који је завршен разводом имао је са бившом љубавницом Достојевског, која га је много намучила, тако да касније није могао да склопи црквени брак са другом женом са којом је живео у срећи и љубави. Ово су подаци који се могу сазнати од њега јер све што је писао прожето је запањујућом искреношћу. Његова мисао је откровење најинтимнијег кутка свога бића, не покушавајући да се сакрије иза речи. Розанов претура по “доњем вешу“ интересујући се за “домаће ствари“, како би проникао у дубину људске душе.

Стари Завет га привлачи више од Новог Завета. То је антиномија пред којом стоји Розанов, где се он одлучује за благослов сваке људске радости прожето страшћу и за библијско преобиље стада и добара овога света. Розанов је психолошки био јудофил, али је политички иступао као “антисемит“……..

Извор: видети више: http://www.vidovdan.org/arhiva/print481.html

__________________ЛеЗ 0003167  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s