Јек / Владимир Јагличић

Горо, јек тобом усправно векује

с јелама витим: нису их помели.

Где људског гласа нема, где не кује

поткову ковач, где устукну смели:

ветар узвратни поздрав очекује,

од отпоздрава само трен га дели:

сва шума јеком давним одјекује

где стег су српства четници пронели.

То јек јелика (још га зрно неће:

чекаће срце на Кајмакчалану),

чува на Вука Поповића спомен.

Из Крагујевца јер са пушком креће

да нађе сврху досуђеном дану

у сваком јеку српске песме здомљен.

_______ из нових књига српских песника. Извор: СТУБ (збирка песама)

Белешка о писцу . – Владимир Јагличић рођен је 4. новембра 1961. године у Крагујевцу, а одрастао у селу Горња Сабанта, у учитељској породици. Гимназију и правни факултет завршио је у Крагујевцу. Објавио је десетак збирки песама (једну двојезично, на руском и српском, у Москви, 2006. године), три романа, мноштво прича, огледа и рецензија. Преводи са руског, енглеског и француског језика. Живи у Крагујевцу.

_____ Јек – Војин Поповић, звани Војвода Вук (1891-1916), рођен је у Сјеници, а одрастао и живео у Крагујевцу. Легендарни вођа српских четника који је, после завршетка војне академије, кренуо у Стару Србију, учествујући у свим наредним биткама које је Србија водила за ослобођење од Турака. На Церу је био командант Јадарског четничког одреда. Погинуо, од бугарског метка, у кајмакчаланској бици, на Грунишком вису, 29. новембра 1916. године.

___________ ЛеЗ 0003168