ПАНОРАМСКИ УЗДАХ / Радивој Шајтинац

М.Л. Идући у сусрет преема небу предвечерњем (снимак И.Л.) — М.Л. Идући у сусрет према небу предвечерњем (снимак И.Л.)

Изнад наших плавих шума
увек су застајали облаци
како бели тако и тамно модри
исцртали краткотрајни хлад
шапнули кроз лишће
зашуштали кроз суву траву

збивало се тако
како се и на другим местима збива
али нас је дрвеће научило
да даљине не боле
неосвојиве и увек са онима
које не познајемо

они који су писали, певали,сликали
или стварали музику
о нашем пристаништу за облаке
све су то посипали меким изговором
самосагласници као да нису,збијени,
сметали једни другима
били су ко мирисне рупе у хлебу,
блистава празнина у старом сиру
невудљива огреботина на образу погаче
хитро засута труном шафрана,мака или кима

у дебела стабла биле су усечене
као урасло- израсле дугачке вите клупе
да стане дечје сеоце,девојачки хор,смена
жетелаца и у дуванске праменове обучени приповедачи

сваки се облак чинио као даровани господњи кров
или бар анђеоска настрешница
тек толико да се очисти срп,расчешља прамен
преболи неверство или испрати у рат

становали смо испод приспелих бродова
одоздо посматрали њихове меке прамце
жудели за празноруким путовањима

одакле у зеленој шуми
толико плавог
питамо, с времена на време
док издалека чујемо песму
неиспаваних дечака
сањају да замишљају предео
испод широке сукње

облаци-бродови доносили су
вести из светова хитње и кроткости
храмова који ћуте у време јаког сунца
или пчелиње зује по пљуску и вејавици

за неким сазвежђем тамо се
другачије искриве врат и лице
али се препознају другачије упоређени скупови
поузданих поутоказа како за светле
тако и тамне душе

не говоре облаци ништа
мирују и сенче
остају запамћени баш због те зелене плавети шумске
увек у олакшању
никад у несаници

ни под водом,ни под крошњама
нема шиљака оштрих врхова
као што у трему или дупљи велика цика
не одјекује
забати су заобљени ко пристан за санке
или су дрвеним ваљковима
испеглана распорена велика бурад
па преко трске и сламе
шаше или непробушених фрула

овде се,више
не може потонути
са овога ништа одувати

висока вртећа стабла прашине
клепсидра за шумске сиромахе
и њихову децу која све виде
и конопце од муње
којима се утвђује оно сидро одозго
праштајуће и заклањајуће срце облака
изнад плавих шума