Апотеоза

Рубрика „поезија“: Овде ће бити публикована поезија – у најширем, античком смислу речи (по избору уредника Б. Т.) Поезија „мајстора над мајсторима“.
____

Једно београдско двориште, код Бранковог моста (април 2013, фотодокументација „Заветине“)
МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА
Дуд пљуцка на прошје и на пећ за хлебове; у пећи дрема мачак боје пепела. Жут багрем је процветао, и плав. Кревети за рани расад црне се, као прошје. Гране смокава умотане јесу,   и жбуње, рибизле, у мреже од губарове свиле. Гугутке у кафезу као да су скамењене. Гугутке на бресту и грлице на дивљим орасима преду од сребрне свиле успаванке за жабе испод старих ћерамида на крову.
Светлост на разбоју тка ћилим, мотиве: капије црне и затворене, јаросне ћутљиве старце проћелаве; ћуране и по неко јагње…
Мајстор над мајсторима бленеу пробушене шерпе, лонце и стабла јабукова.
У сенке дрвећа, и сенке преминулих што се враћају преко пустих градина, као сенке облака… На тавану је, на отпаду неписана историја племена осуђеног да ишчезне…
*
Змијска кошуљица,витки и прав и сув и дуг штап од леске,
удица за пецање црвенперки, и кленова,
шибица пуна мува без крила,
шибица пуна трутова,
шибица пуна ливадских скакаваца,
шибица пуна црних попаца,
чеп од плуте;
путањица испод гробља;
беле трешње;
поздрав чешљугара;
поздрав шљунка, сврачка;
тополовог лишћа лепљивог;
одблесака бреза и спрудова –
све то вреди дукат мали!..
*
Вечни жубор тог непрестаног отицања и уливања у далеко и бескрајно море ме задивљује, као спокој у полусенци врба каменова у плићаку балавих од алги.
Кристална треперења, цвет дивљих трешања или зове, хмеља, низ који се стропоштава кликтај чешљугара или жуне; мукање брегова; шапат матице; шиштање белоушке, или фазанке на гнезду у врежама купине на обали; крекет из бара; или брујање жица крај пружног насипа; штектање сврака; рушење обале;ушивање поруба хоризонта свиленим концем препелица;треперење оскоруше – на каквом тајанственом инструменту и ко ствара те удаљене мелодије, заносну музику?
Само небо?
Шта у ствари ми чујемо?
Хармонију која опчињава и богове?
Јер то није тишина.
Рибе весело искачу – пљас! – и поново роне.
Толико је концентричних кругова на површини реке пред сутон
да их још нико није пребројао.
Узвишени делови универзума оглашавају се на најзабаченијим местима.
Муљ до колена жмрћка, изражава се
мехуровима једне божанске и неописиве аналогије.
*
Мајстор над мајсторима бос гази по муљу до колена,
по звездама које су најближе, најдубље, најмуклије.
Улази у сфере свих покретних звезда, у најсавршеније песме које се међе са типшном… јер он је скренуо са свих путева, пре свега са оних мрављих, и није упао у мрежу времена, бројева и мера: он гази кроз све дубљи муљ, и споро извлачи једну ногу па другу,из сфера и загрљаја најближих звезда, и из спобности да не буде оно што је…
*
Он је свет гледао кроз истините прозоре, кроз прозоре који нису направљени сами од себе. Кроз прозоре које је направио мајстор који има своје незаборавно име и презиме. Дружио се са првим унуком тога мајстора и од њега је научио да гледа кроз нелажне прозоре. Видео је – сенке, и земљу офарбану опалим плодовима црних дудова. Дворишна стабла воћака окречена. Бела, бела као мноштво питомих белих зечева. Видео је зумбуле и зеленкаде, шебој црвеножутих цветова, гроздове жутог багрема…
Растао је и појачавао осећај који је стекао гледајући кроз истините прозоре…
Није згодно замерати се.
Кроз пар стаклених црепова на крову
видео је беле коње, анђеле, врхове планина
и Бога како нестаје на сантама леда
у плаветнилу бескраја океана.
Разговарао је изван света
са својом сопственом утваром, Богом.
Мајстор над мајсторима је све, а ипак је непотпун.
Бојао се помрчине као сасвим мали, јер му је она сасвим огољавала душу.
Није рођен за трговину, политику
и религију, ни за збуњујућу прљавштину
лукавства придобијања и завођења клијентеле.

Б. Т.

__________

ЛеЗ 0003169  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

Горе ↑

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни

ДНЕВНИК ПИСЦА

Дневник писца 1873.

НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta

РАСКОВНИК

Српске Новине >>>>>

Белатукадруз

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ФЛАМИНГОСИ

ФОНД "ЗАВЕТИНА" ПРЕВОДИ ПРЕПЕВИ

UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца

НЕЧИСТА СРБИЈА

трауматско искуство (титоизам)

ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА

Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.

ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ

Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми

РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса

ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"

СУРБИТА

Пелазгион

ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)

ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011

%d bloggers like this: