(Иницијатива од пре пет година)
Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ Ново удружење писаца? Постојећа удружења српских писца заслужују критике, али : ко је овде спреман за ту врсту отворене јавне критике? Можда неколико појединаца тек? Не чини ли вам се да свако од постојећих удружења има своју управу налик на какав политбиро? Ако грешим, ако су ове речи претеране, покажите и докажите… Погубне су последице ћутања и прећуткивања појединих писаца, далеко од свих режима, па и самог Лукића. У српском друштву, култури, књижевности, реална и стваралачка књижевна критика нису омиљене! Баш зато, у свим постојећим удружењима српских писаца има превише чланова, а у понеким толико, као да је реч о каквим клубовима филателиста или каквих љубитеља поезије! Било би добро да сва постојећа књижевна удружења објаве списак својих члановима са неопходним био-библиографским подацима, како би се утврдило колико на тим списковима има „мртвих душа“. То за почетак.
Иницијатива београдских ЗАВЕТИНА вредна је пажње. Текст Основ нека врста Правилника или Статута једног новог удружења независних писаца, пре свега слободних људи, може бити временом оживотворена. Данашња удружења српских писаца сувише су подељена, затворена у себе. Колико су по мери живих писаца? Колико уопште писци чланови таквих удружења смеју да се јавно огласе а да не прођу без иѕвесних последица? Уопште, Иницијатива ЗАВЕТИНА, покренута пре непуних 8 година вреди да буде оживотворена. Како ће се то ново удружење писаца звати, то се може временом одредити. Добро је да се чује што више мишљења независних писаца, и за и против, али аргументованих. Можда ова Група може успети у оснивању једног новог удружења писаца, које би било по мери писаца, времена, и стварних потреба и могућности српске културе и књижевности? Шта би се добило Новим удружењем писаца? Доиста, шта се добија стварањем новог удружења српских писаца? Знамо ли колико их тренутно уопште има? Колико чланова имају укупно? Можда више од три хиљаде регистрованих чланова? Зар није прече отпочети посао ревизија, вредновања и превредновања? Треба да се боримо за стварање и поштовање вредности. Када су вредности несумњиве, зар је важно колико има удружења? Довољно би било и само једно удружење српских писца, када би његов стожер биле вредности. Тако да би ова Група морала прво да се бори за откривање и поштовање несумњивих вредности. *
Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ верује у свет који настаје, у оне који долазе …
Послератна литература српска, стварана током читаве друге половине 20. века, још се држи чврсто наизглед само у наметнутим и промашеним, диригованим историјама књижевности и тзв. обавезној лектири за средње и основне школе, али не може избећи судбину наметнутих ствари, и она се нагиње над бездан, који се отвара за све што је застарело, кад се појављују нове идеје, а пре свега неизбежни талас нових критичара надмоћне стваралачке иницијативе… Овде се отвара полигон за тешко аргатовање и цепање пањева, како би рекла И. Секулић. Нова генерација уметника, стваралачких личности, овде има прилику да изложи порузи и раскринкавању сваку неистину и дуговечну лаж. Већ од првих постова, објављиваћемо текстове оних писаца којима су убедљивост и аргументованост јача страна, без обзира на доб или верску, политичку и националну припадност. Шаљите нам своје текстове, али гледајте да не буду предуги… Ако се до пре годину или две чинило да у савременој српској књижевности једва да има неколико писаца који се јавно и аргументовано залажу за неизбежна превредновања, за која се пред Други светски рат залагао и В. Вујић, данас број личности критичке оријентације расте, повећава се. Нови критичари долазе из најнеочекиванијих праваца, и природно је да из њих долазе, с обзиром у каквом се друштву живело и гушило и онемугућавало…И данас српску културу и књижевност сапињу извесне тенеденције које би се могле описати као деловање „живих вампира“. Да, има их, још увек: жељни су свеже крви, наравно… Нова и неустрашива књижевна критика, која се огласила пре само неколико година у једном од београдских књижевних часописа, наоружала се добрим глоговим оружјем, али и фактима општег закона, као и уверења, да за праву књижевну критику нема никакве спољашње стране, никакве ограде ни окружавања, што је затвара!! Кључ за сваког правог и поузданог критичара је његова мисао. Он има, не самодржачку моћ једног Скерлића, већ нешто друго, другачије, како би рекао Емерсон, идеју која сва његова дела и поступања квалификује. Он ће се променити набоље само, ако му се покаже идеја која је моћнија од његове. Живот уопште, а пре свега човеков, је круг, који се сам од себе шири. Полазећи од једног сасвим малог круга, развија се изван себе, у нове и све веће кругове, у бескрај. Живахне и јаке душе проваљују преко кругова, чак и када су од бетона! Дух не трпи затварања и ограничавања. Запушите један извор или врело овде, избиће на другом, трећем, десетом месту, још јаче…
Кругови ЗАВЕТИНА ЋУТАЊЕ Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика. Питања и чуђења, разабирања литије историје, раскринкавање бирократске апологетике, наметнуте књижевности и наметнутих дела и делатника ТАЈНА ЋУТАЊА Ћутање је тајанствено обављање неке магијске радње. Ћутећи се израђују амајлије, игра „врзино коло“, тражи и копа сакривено закопано благо, постављају чини, у глухо доба ноћи кува се на раскршћи жив мачак или петао за изналажење магичне кости, извија жива ватра, ћутећи девет голих баба шију магичну кошуљу противу болести, ћутећи се боје ускршња јаја, налаже бадњак на ватру…. ћутећи се обноси вода око потеса, да би пала киша, убразди прва бразда противу птица штеточина…. итд – Из књ. Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970, стр. 290л Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у у Србији, дубини ћутања…
____ ЛеЗ 0003187
ЧАСОПИСИ који више не излазе > али ДЕЛУЈУ као тиха вода 