изабрани фрагменти
(…………..)
Били су и чланови КПЈ и СКЈ, и
Комитета, и информатори Озне , Удбе, Суп-а…
гласноговорници запада, држачи микрофона,
специјализанти запада и борци за несврстаност и
самоуправни социјализам наших боја…и писци
књига о самоуправљању и уxбеника и , и, и …
После су били борци за национално биће
небеског народа…, демократске слободе…, за
слободни свет…, за цивилизовану и културну
Европу а не неке азијате Словене.
Наизмишљали су се у својим интервјуима и
биографијама да су били борци за српско
национално биће и да су били прогањани и интимно
пате што нису бар једном били у затвору.
Али они тако причају да су увек успевали да прејебу
глупу самоуправну несврстану бирократију.
Истог дана када су бомбе почеле (многи
су их дозивали), сада говоре супротно. Заиста
их ништа не може изненадити. Све што год
дође они су му наредни. Па да , њима и личи да
они интелектуалци који не ћуте, ‘који сумњају,
који дижу глас који оштро и категорички, па
они смелији и енергично осуђују и живе и раде…
Нема граница њиховом човекољубљу и борби за
српско национално бице. Учествују на ‘протесним
скуповима у Француској 7, на симпозијумима,
духовним академијама, за српско национално
биће, за колевку српства или како се то каже
за два ока у глави… Њима и личи да се
придржавају девизе највећег српског песника,
великог српског песника- Његоша. Наравно,
изопачене девизе: [то год дође ја сам му
наредан. Лицемери, Љигави превртљивци; како
ветар дува, дупе своје да сачува. (…) Можда
народ нема одговарајуће место за…, па морају у
главу, у душу, у срце, у идеале епске, лирске,
драмске… у – где стигну. А народ – слепи на
пучини брод дела по нужности кад ост ане кожа
и кости.
Нашим академицима важно је да су се
ослободили 50 годишње комунистичке тираније
и 70 годишње комунистичке тираније у Русији. А
ово ће проћи. Проћи ће бомбардовање. Да, проћи
ће ово рушење онога што је 50 година грађено.
Или 70 година грађено.
Проћи ће. Да, све ће проћи. (…)
Наши духовници су дивне жертве,
наивно хипнотисане великим начелима правде и
слободе Америке и Запада. Они су жртве ја мислим
свесно (ако су жртве) оружане тајности и
бизарних ефеката, мирољубивих противника,
систематских дезинформација. Они су жртве
терорисаних терориста, паравојних тактика.
Дивне жертве бирократија са транснационалним
одбрамбеним организацијама, светских центара
моћи и наднационалних органа. Дивне
жертве флексибилних преговарачких позиција.
Жртве ЛАГАЊА научног; стварања привида и
вештине да се Људи наведу да у те привиде
поверују, без обзира на чињенице.
Дакле, они су ти који су били наивни,
нису ни слутили, веровали и поверовали су у привиде.
Шта је остало за бесловесну масу
потрошача, ако духовни вође нације верују ‘
наивно у привиде?
Да бих колико толико, из националног
поноса одбранио и њих, и нацију, и себе – мислим
да они не верују у привиде, но више верују у
новац. Верују у корист од тих веровања у привиде
који се код нас танано негују од 1948.године.
Но, већ смо о томе малопре нешто рекли.
Они су ти који политичаре гледају у
уста а не у ноге. Сада је на Балкану и време
државотворства – стварања малих модерних
кнежевина за тренутне потребе запада и
Америке у које су тако наши академици наивно
веровали. А током фазе државотворства и
обликовања политике националних држава
истиноЉубивост се ретко убрајала међу политич
ке врлине. Директна лаж и срачунато
прикривање од увек су се сматрали легитимним
средством остваривања политичких циЉева.
То треба и мора да зна неко ко је из духовне
академије, који представЉа дух народа . Не, ови
наши изгледа живе у дозираном свету метода
дефактуализације.Они су хипнотисани изгледа
непоколебЉивим шармом, Љигавом добром
воЉом и слаткоречивом тактиком агената за
односе са јавношћу с Авеније Медисон…
(……)
Фрагменти Миодрага Мркића писани у сенци Томахавке
________ Извор: Tрећа Србија, 21 – 26 / 2006., стр. 51-52, рубрика Дозивање исконских песника: жубор језика… (шт. на папиру издање)
___ ЛеЗ 0003191
ЧАСОПИСИ који више не излазе > али ДЕЛУЈУ као тиха вода 