Посетиоца, сарадника, пријатеља и непријатеља
________________________________________
Капија Карла VI (испод Калемегдана; фотодокументација „Заветина“, април 2013)
10. aprila 2013.
Поштовани госп. Лукић!
Здравствено сам лоше, све је горе… данас сам био на љекарској комисији, која ме је страшно изнервирала, добрим дијелом и понизила, дискриминирала…Али нећу да о томе пишем… Шаљем Вам један „Разговор“, вођен сасвим другом приликом, који је био кратак… а ја га записао да се сачува:
Разговор
права песма увек нађе
правог човека
Стојан Богдановић
Понудио ми своју поезију –
Скоро бојажљиво додао:
Толико се затекло, није
обавезно читање.
Измијенили смо пар ријечи –
Затражио адресу да нешто
пошаље: То су мали тиражи,
мали издавачи.
Пожалих му се на болест –
А он рече: Мисао помера
планине. И немојте ми сада
написати, Лако је рећи.
Песник зна да није лако. –
Ставио је на разговор тачку.
Дуго у ноћ гризло ме изнутра.
Такви су велики пјесници.
Мирослав Б. Душанић
——————————————-
… мудри стари људи говоре да се ништа случајно и не догађа, и да све има свој разлог који често не умемо да спознамо… (Надица Јанић)
Нећу о Вашим примједбама поводом тзв. интервјуа и чланских карти (али ћу Вам у бољем расположењу и на то написати пар ријечи…)
Моје тзв. препоруке не одражавају увијек (рекао бих ријетко) мој став… ја још увијек мислим да ни Ви нисте „прокужили мој блог“,па и моје јављање на гугле или фејссбуку – Ја сам доста провокативан, циничан… и немам много воље да непознатима објашљавам… У мојим тзв. прилозима има много недоречености с моје стране и погрешне процјене с друге стране…људи најчешће поистовјећују написано/послано/препоручено са личношћу која тај прилог шаље… А ја не демантујем…
Но, надам се да ћу са Вама имати прилике да попричам у четири ока… тада ћете ме и лично упознати и сигуран сам да ћете неке ствари сагледати сасвим другим очима…
_________________________
ЛеЗ 0003177
