Писма

Посетиоца, сарадника, пријатеља и непријатеља
________________________________________

Капија Карла VI (испод Калемегдана; фотодокументација „Заветина“, април 2013)

10. aprila 2013.

Поштовани госп. Лукић!
Здравствено сам лоше, све је горе… данас сам био на љекарској комисији, која ме је страшно изнервирала, добрим дијелом и понизила, дискриминирала…Али нећу да о томе пишем…  Шаљем Вам један „Разговор“, вођен сасвим другом приликом, који је био кратак… а ја га записао да се сачува:
Разговор
       права песма увек нађе
       правог човека
            Стојан Богдановић

Понудио ми своју поезију –
Скоро бојажљиво додао:
Толико се затекло, није
обавезно читање.

Измијенили смо пар ријечи –
Затражио адресу да нешто
пошаље: То су мали тиражи,
мали издавачи.

Пожалих му се на болест –
А он рече: Мисао помера
планине. И немојте ми сада
написати, Лако је рећи.

Песник зна да није лако. –
Ставио је на разговор тачку.
Дуго у ноћ гризло ме изнутра.     
Такви су велики пјесници.

Мирослав Б. Душанић

——————————————-
… мудри стари људи говоре да се ништа случајно и не догађа, и да све има свој разлог који често не умемо да спознамо… (Надица Јанић)

Нећу о Вашим примједбама поводом  тзв. интервјуа и чланских карти (али ћу Вам у бољем расположењу и на то написати пар ријечи…)
Моје тзв. препоруке не одражавају увијек (рекао бих ријетко) мој став… ја још увијек мислим да ни Ви нисте „прокужили мој блог“,па и моје јављање на гугле или фејссбуку  –  Ја сам доста провокативан, циничан… и немам много воље да непознатима објашљавам… У мојим тзв. прилозима има много недоречености с моје стране и погрешне процјене с друге стране…људи најчешће поистовјећују написано/послано/препоручено са личношћу која тај прилог шаље… А ја не демантујем…
Но, надам се да ћу са Вама имати прилике да попричам у четири ока… тада ћете ме и лично упознати и сигуран сам да ћете неке ствари сагледати сасвим другим очима…
_________________________

ЛеЗ 0003177