ПРИРОДНА КЊИГА / Миливој Ненин

Стеван Раичковић, Фасцикла, последња, (приредио Мирослав Максимовић), „Тиски цвет“, НовиСад, 2010.

У рукама ми је тек објављена књига Стевана Раичковића под насловом Фасцикла, последња и поднасловом „преписка са Црњанским“. Наслов се тешко може довести у питање (а смислио га је песников син, чије име ћемо открити тек при крају текста), али је поднаслов унеколико непрецизан, Јер, овде није објављена преписка Стевана Раичковића са Црњанским, већ само писма Милоша Црњанског упућена Раичковићу. (Но, писац овог приказа мора да призна да ни њему ништа прецизније није пало на памет.) Дакле, у овој књизи су из Раичковићеве рукописне заоставштине објављена писма Милоша Црњанског са коментарима самог Раичковића. (Прецизније: са верзијама тих коментара.)

Тачно је да већи део ових писама иде у ред конвенционалних писама – о чему писати непознатом уреднику који од вас тражи рукопис? – али, та писма остају као документ да је Раичковић први пожелео да види поеме Милоша Црњанског на једном месту- и да му је то пошло за руком!

Преписка је почела, каже нам то Раичковић у уводу насловљеном „Неколико драгих хартија“ почетком јануара 1963. године. Објављено је укупно пет писама: три из 1963. године и два из 1965. Оно што је Раичковић тражио 1963. године (три поеме у једној књизи, рекли смо то већ) – добио је 1965. Послао је, дакле, Црњански дефинитивну верзију својих поема, а у последњем писму Раичковићу дао је оне своје чувене коментаре уз поеме, који су се после редовно прештампавали. Долазим у искушење да их још једном прештампам – јер, написани су тако да могу да прођу као „напомена уредника“, али се истовремено види да их је писао Црњански.

После писама објављен је и одломак из Раич-ковићеве песничке књиге Случајни мемоари (део о Црњанском), потом некролог „Одлазак Милоша Црњанског“, али и увод у некролог… (Односно, испричао нам Раичковић је како је до настанка тог некроло-га уопште дошло.)

На крају је исцрпна, прецизна белешка приређивача, коју потписује Мирослав Максимовић. Узгред, књига је приређена по највишим могућим стандардима када се приређује преписка, али и уопште када се приређује заоставштина, Мирослав Максимовић нам је и објаснио (посредно, кроз писмо Стевана Раичко-вића Кајетану Ковичу) – због чега ову књигу није довршио сам Раичковић. (Уништио је све рукописе иза себе, али овај рукопис није уништио.)

Донео је Максимовић обе верзије потресног писма Кајетану Ковичу. Каже Раичковић да ништа не пише – једино чита: нема чега да се сети у години која је прошла… (Отуда и овај рукопис, који није уништен, стоји.)

Ова књига нам више говори о Раичковићу, неголи о Црњанском – иако су писма Црњанског овде објављена, Прецизније, ова књига нам остаје као сведо-чанство о односу песника Раичковића према песнику Црњанском, Књига је тако компонована да је тај однос појачаван. (Некролог о Црњанском је све само не конвенционалан и иде у ред најтоплијих некролога написаних на овом језику.)

Наравно и овде је случај комедијант умешао своје прсте. Кад Раичковићу стигне ирво писмо од Црњанског он, обневидео од среће и не види садржај писма. (Не схвата да је Црњански одбио понуду издавача!) Оно конвенционално „драги“ (којим писма најчешће почињу) чита као само њему упућено! Али, трежњење наступа врло брзо. Црњански, грешком, писмо намењено Хатиџи Крњевић ставља у коверту са именом Стеван Раичковић. (Читаоци слуте како је почињало писмо упућено Хатиџи Крњевић.)

Да, умало да заборавим, нисам открио име Раич-ковићевог сина – понео је име највећег српског писца. Коначно и то говори о односу Раичковића према Црњанском. Тај мит који је почео одмах после рата (праћен између осталог и недоступношћу Црњанскових књига} настављен је у пуној мери и када је Црњански постао незаобилазан писац школских лектира…

Заборавио сам да напишем да „Белешка приређивача“ има фусноту која обећава. Наиме, приређивачу ове књиге, песников син, Милош Раичковић, пред пут у Њујорк, открива да је нашао кофер са још неким писмима Стевану Раичковићу… Нисам такође проговорио, а требало је, о емотивном односу Мирослава Максимовића према Стевану Раичковићу… 0 томе како заједно нису стигли до Голупца…

Заправо, ова књига делује тако природно, као да се сама од себе написала. (При том је једноставна у својој раскоши – ту се налази седам „потписаних“ портрета Стевана Раичковића и портрет Милоша Црњанског, који је висио у радној соби Стевана Раичковића, а чији аутор је остао непознат. На заједничкој фотографији, којом се књига и завршава, уз Раичковића и Црњан-ског, су Попа, Вучо, Ћопић, Матић, Селимовић, Андрић и Џаџић).

Неприродно је једино што уз име издавача Тиски цвет стоји седиште издавача – Нови Сад. (Тако је неприродно, као да је Дунав са водом Тисе кренуо уназад према Новом Саду.)

_________ Извор: Миливој Ненин СЕДАМ БРЕЖУЉАКА Књига о Црњанском

прво издање, 2013 .Издавач Нишки културни центар 018/536-200, За издавача Бојана Симовић, директор Главни уредник Верица Новаков Уредник издања Зоран Ћирић Технички уредник Лидија Маринковић Прелом Милан Д. Ранђеловић Штампа МЕДИВЕСТ КТ, Ниш Тираж 300 примерака ISBN 978-86-6101-084-2 На корици Липовача, слика Саве Шумановића

____________________

ГДЕ ЈЕ ШТА

На самом почетку или после свега 5 У тражењу прве реченице или увод у Црњанског 7 Понешто о лирици Милоша Црњанског 19 „Оклеветани рат“ Милоша Црњанског или гранична година српске авангарде 35 Некролог Елијару, опет 41 Две књиге о Црњанском 43 Милисавац, Токин и Црњански 49 Посвећеност Црњанском 55 Књига о прекинутом пријатељству 65 Дубока оданост Црњанском 73 Мушка књига о Црњанском 79 Тодор Манојловић између старих и нових 87 Природна књига 105 Поглед с брега или једна сувишна расправа 109 Чиста књига или Костићева одбрана поезије 113 0 писцу** 137

______________________________

ОД ИСТОГ ПИСЦА

С-авети критике, с-окови поезије, (Огледи из књижевне историје и критике], Нови Сад 1990 Светислав Стефановић – претеча модернизма, НовиСад 1993, 2007
С мером и без ње, (Марко Ристић и Милан Богдановић као антиподи), Београд – Нови Сад 1993
Суочавања, (Огледи о српским писцима прве половине XX века), Београд 1999
Ствари које су прошле, (Огледи о српеким писцима XX и XXI века), Нови Сад 2003
Стари лисац, (Присећања и прештампавања: приче п/о ПавићуЈ, Пожаревац 2003, Београд 2006
Српска песничка модерна, Нови Сад 2006 Случајна књига, (Колаж о Тодору Манојловићу),
Зрењанин 2006, Београд 2007 Ситне књиге, (0 преписци српских писаца), Нови Сад 2007
Слатка књига, Београд 2008 Седам бележака, (Мала књига о Црњанском), Београд 2009
Савичента, (Српски књижевници искоса), Београд 2010
Свети мирис памтивека, (Фрагменти о Лази Костићу), Београд 2011
Савић Милан, Ниш – Нови Сад 2011
ПРИРЕЂЕНЕ КЊИГЕ [Само прва издања):
А диња пукла, [Еротске народне песме] Ниш 1987
На раскршћу, [Избор из савремене проповедачке прозе народа и народности СФРЈ] Нови Сад 1988
Мони де Були, Крилато злато и друге књиге, [Фототипско издање] Београд 1989
Епистоларна биографија Светислава Стефановић, НовиСад 1995
Владислав Петковић Дис, Песме, Сремски Карловци 1995
Између маште и стварности, [Савремена српска приповетка] Београд 1996
Светислав Стефановић, Песме, Сремски Карловци
1997 Светислав Стефановић, Погледи и покушаји, [Фототипско издање] Београд 1997
Сретен Марић, Огледи. 0 књижевности, Нови Сад –
Сремски Карловци 1998 Милан Ракић, Песме, Београд 1998
Алекса Шантић, Песме, Београд 1998
Владислав Петковић Дис, Утопљене душе и последње песме, Београд 1998
Илија Ивачковић, 0 српским писцима,Нови Сад 1998
Сима Пандуровић, У немирним сенкама, Београд 1999
Виљем Шекспир, Кориолан, (са Владиславом Гордић) Нови Сад 2000
Милош Црњански, Лирика Итаке и све друге ггесме,Београд 2002
Душан Радовић, Свако има неког, Београд 2002
Иво Андрић, У завади са светом, Београд 2002
Виљем Шекспир, Хамлет, (са В. Гордић Петковић), Пожаревац 2003
Судари Милете Јакшића (са Зорицом Хаџић), Нови Сад2005
Милета Јакшић, Велика тишина, Пожаревац, 2005
Крфски Забавник [Фототипско издање] Бања Лука – Београд 2005.
Тодор Манојловић, Песме,( са З.. Хаџић), Зрењанин 2006
Даница Марковић, Историја једне самоће (са 3. Хаџић), Београд – Чачак 2006
Др Душан Стојимировић, Казивања (са Драганом Мрдаковићем), Смедерево 2007
Душан Срезојевић, Златни даси и друге песме (са 3. Хаџић), Београд 2008
Милан Савић, Прилике из мога живота (са 3. Хаџић), Нови Сад 2009
Милан Савић, Лаза Костић (са 3. Хаџић), Београд 2010
Милан Савић, Наши стари (са 3. Хаџић), Нови Сад 2010
Милош Црњански, I књига, [Десет векова српске књижевности] Нови Сад 2010
Лаза Костић, Књига о Змају, [Десет векова српске књижевности] Нови Сад 2013