Принуда / Вислава Шимборска

Једемо туђ живот, да би живели.

Крменадла самоубице с покојницом купусом.

Јеловник је некролог.

Чак најбољи људи

морају нешто убијено да прегризу, сваре,

да њихова нежна срца

не би престала да куцају.

Чак најлирскији песници.

Чак најстрожије аскете

жваћу и гутају нешто,

што је расло.

Тешко ми је да то ускладим с добрим боговима.

Само ако су лаковерни,

ако су наивни

сву власт над светом су предали природи.

Управо она, суманута, намеће нам глад,

а тамо где је глад,

тамо је крај невиности.

Глади се сместа прикључују чула:

укуса, мириса, додира и вида,

јер није свеједно која су

јелаи на каквим су тањирима.

Чак слух учествује

у ономе што се догађа,

јер су за столовима неретко весели разговори